Храм
Светог Александра Невског
Београд

Архиепископија Београдско-карловачка

Цара Душана 63 - Дорћол

Братство храма

Свештеници и ђакони храма Св. Александра Невског
од 2012. године

Храм Светог Александра Невског има пет парохија, пет свештеника и два ђакона. Свештеници храма Св. Александра Невског су:

Парох прве парохије:
протојереј Јован Гардовић, по послушању благајник храма.

Парох друге парохије:
протојереј-ставрофор Bидан Томанић, по послушању магационер.

Парох треће парохије и старешина храма:
протојереј-ставрофор Вајо Јовић, по послушању управник Православне мисионарске школе и Милосрдне секције, вероучитељ у Православној мисионарској школи.

Парох четврте парохије:
протоjереј Бранислав Јелић, по послушању духовник Хора и секретар, вероучитељ у Православној мисионарској школи.

Парох пете парохије:
протојереј Душан Јовановић.

Ђакони храма Св. Александра Невског су:
Протођакон Момир Лечић,
Ђакон Александар Секулић.

Братство храма Св. Александра Невског, 2010. г.
Братство храма Св. Александра Невског, 2010. г.
Протојереј-ставрофор Вајо Јовић

Протојереј-ставрофор
Вајо Јовић

Старешина храма
и парох 3. парохије

Протојереј-ставрофор
Видан Томанић

Парох 2. парохије

Протојереј
Душан Јовановић

Парох 5. парохије

Протојереј Јован Гардовић

Протојереј
Јован Гардовић

Парох 1. парохије

Протојереј Бранислав Јелић

Протојереј
Бранислав Јелић

Парох 3. парохије

Протођакон Момир Лечић

Протођакон
Момир Лечић

Бивши шеф кабинета Његове Светости

Ђакон Александар Секулић

Ђакон
Александар Секулић

Службеник кабинета Његове Светости

СВЕШТЕНИЦИ И ЂАКОНИ
ХРАМА СВ. АЛЕКСАНДРА НЕВСКОГ
КРОЗ ИСТОРИЈУ

Дунавски крај је имао своје свештенике још од 1876. године. Као први, помиње се Милош Симоновић, који је служио при Саборној цркви, јер у то време становници Дунавског краја још увек нису имали своју богомољу. Једно краће време одлазили су на богослужење и молитву у војничку шатор-цркву коју су 1876. године донели са собом у Србију руски добровољци, а која је била смештена на Великој пијаци, на горњем Дорћолу. Ову шатор-цркву је 19. септембра 1876. го дине осветио Митрополит Београдски Михаило, да би већ 24. септембра исте године одатле била пренесена на Делиград, на ратиште.

Дорћолци су 1877. године сазидали скромну, али лепу омању цркву од цигле и дрвета (Бандруку), на углу Дубровачке и Скендербегове улице. Посветили су је патрону Св. Александру Невском. Ова црква је била освећена 1. октобра 1877. године и тада се парохија дорћолска одвојила од Саборне цркве.

Први свештеник ове парохије био је Милош Симоновић. Од 1876. године па до данашњега дана црква Св. Александра Невског има своје свештенике без прекида. Прве године свога постојања црква Св. Александра Невског имала је само једног свештеника. Како се град ширио и парохијски живот развијао, тако се и број свештеника и парохија при овом храму увећавао.

1877. Милош Симоновић
1878. Милош Симоновић, Стеван Бели
1879. Стеван Бели
1880. Стеван Бели
1881. Стеван Бели
1882. Стеван Бели
1883. Стеван Бели
1884. Стеван Бели
1885. Стеван Бели, Алекса Милосављевић, Светозар Цветковић
1886. Алекса Милосављевић, Светозар Цветковић
1887. Алекса Милосављевић, Светозар Цветковић
1888. Алекса Милосављевић, Светозар Цветковић
1889. Алекса Милосављевић, Светозар Цветковић, Марко Ерић
1890. Светозар Цветковић, Марко Ерић
1891. Светозар Цветковић, Марко Ерић
1892. Светозар Цветковић, Марко Ерић
1893. Светозар Цветковић, Марко Ерић
1894. Светозар Цветковић, Алекса Милосављевић, Марко Ерић
1895. Светозар Цветковић, Алекса Милосављевић, Марко Ерић
1896. Светозар Цветковић, Алекса Милосављевић, Марко Ерић
1897. Светозар Цветковић, Алекса Милосављевић, Тома Стојадиновић
1898. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић
1899. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић
1900. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић
1901. Светозар Цветковић, Миливоје Петровић, Тома Стојадиновић
1902. Светозар Цветковић, Миливоје Петровић, Тома Стојадиновић
1903. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић
1904. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић
1905. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић
1906. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Богосав М. Петровић
1907. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Богосав М. Петровић
1908. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Богосав М. Петровић
1909. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Богосав М. Петровић
1910. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић
1911. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић
1912. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Миливоје Петровић,
Милан Ј. Путниковић
1913. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1914. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1915. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1916. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1917. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1918. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1919. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1920. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1921. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1922. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1923. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић
1924. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић (од октобра)
1925. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић (од октобра)
1926. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић, Виктор Видаковић
1927. Светозар Цветковић, Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић, Јова Милојевић
1928. Радован Димитријевић, Тома Стојадиновић Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић. Светозар Радовановић (од 1927)
1929. Радован Димитријевић, Тома Стојадиновић Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић. Светозар Радовановић
1930. Радован Димитријевић, Тома Стојадиновић Милан Ј. Путниковић,
Брана Цветковић. Светозар Радовановић
1931. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Радован Димитријевић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1932. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Радован Димитријевић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1933. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1934. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1935. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1936. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Брана Цветковић, Светозар Радовановић
1937. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Стеван Бојовић, Светозар Радовановић
1938. Тома Стојадиновић, Милан Ј. Путниковић, Полихрон Николић,
Стеван Бојовић, Светозар Радовановић,
и нова парохија VI – Братислав Маринковић
1939. парохија о. Томе Стојадиновића је празна, Милан Ј. Путниковић,
Стеван Бојовић, Радован Димитријевић, Светозар Радовановић,
Братислав Маринковић. Постављени су:
– за вршиоца дужности пароха Парохије прве – Сава Јергић из Скопља;
– Војислав Зоњић за заменика проте Милана Ј. Путниковића;
– Драгољуб Бањац, из Босне, за заменика проте Светозара Радовановића
1940. парохија о. Томе Стојадиновића је празна, Милан Ј. Путниковић,
Стеван Бојовић, Радован Димитријевић, Светозар Радовановић,
Братислав Маринковић.
– Сава Јергић из Скопља, вршилац дужности пароха Парохије прве;
– Војислав Зоњић, заменик проте Милана Ј. Путниковића;
– Драгољуб Бањац, из Босне, заменик проте Светозара Радовановића.
1941. парохија о. Томе Стојадиновића је празна, Милан Ј. Путниковић,
Стеван Бојовић, Радован Димитријевић, Светозар Радовановић,
Братислав Маринковић.
– Сава Јергић из Скопља, вршилац дужности пароха Парохије прве;
– Војислав Зоњић, заменик проте Милана Ј. Путниковића;
– Драгољуб Бањац, из Босне, заменик проте Светозара Радовановића.
1942. парохија о. Томе Стојадиновића је празна,
Милан Ј. Путниковић, Стеван Бојовић, Радован Димитријевић,
Светозар Радовановић, Братислав Маринковић.
– Сава Јергић из Скопља, вршилац дужности пароха Парохије прве;
– Војислав Зоњић, заменик проте Милана Ј. Путниковића;
– Драгољуб Бањац, из Босне, заменик проте Светозара Радовановића.

  • Стеван Аврамовић, протојереј-ставрофор
  • Антоније Осмец, протојереј
  • Јован Козобарић, протојереј-ставрофор
  • Драга Марковић, свештеник
  • Костандин Шушић, протојереј
  • Др Милоје Араницки, протојереј
  • Костантин Велимировић, протојереј, професор Богословије
  • Милан Мратинковић, протојереј-ставрофор, професор Богословије
  • Жарко Поповић, свештеник, секретар Црквеног суда из Сарајева
  • Виктор Царевски, протојереј, професор Богословије
  • Арсеније А. Бркић, протојереј, професор Богословије
  • Марко Димитријевић, свештеник, секретар Црквеног суда, из Битоља
  • Емилијан Грбић, протојереј, парох из Руме
  • Станимир Т. Беренђија, протојереј-ставрофор
  • Синиша Вранић, протојереј
  • Никола Трајковић, протојереј
  • Јездимир Ил. Живковић, протојереј-ставрофор
  • Љубомир Павићевић, протојереј
  • Петар Ђорђевић, јереј
  • Живорад Марић, протојереј
  • Светомир Спасић, протојереј-ставрофор, професор Богословије
  • Милан Миловановић, протојереј
  • Љубивоје Жикић, протојереј
  • Душан Николић, протојереј
  • Љубодраг В. Петровић, протојереј-ставрофор
  • Вајо Јовић, протојереј-ставрофор
  • Др Драган Милин, протојереј-ставрофор
  • Вајко Спасојевић, протојереј
  • Саша Аксентић, јереј
  • Владимир Цупаћ
  • Бранислав Јелић, протојереј
  • Радивој Панић, протојереј-ставрофор
  • Јован Гардовић, протојереј
  • Душан Јовановић, протојереј
  • Видан Томанић, протојереј
  • Никола М. Трифуновић. Рођен у Параћину. Био ђакон овог храма, а потом парох при цркви Св. Марка и Вазнесенске цркве, у ком чину је и умро 1931. године.
  • Синђел Фирмилијан. Касније био професор и ректор Београдске богословије, а потом и Митрополит у Скопљу, где је и умро.
  • Стеван М. Богдановић. Родио се у Вишњици код Београда. Завршио Београдску богословију 1895. године. Најпре је служио као учитељ, а потом и као ђакон овог храма. Умро је као млад од туберкулозе. Савременици су га описали као интелигентног, духовитог, доброг и карактерног човека, друга, ђакона и свештеника.
  • Јерођакон Герман.
  • Бранислав Петровић.
  • Божа Трпковић.
  • Момир Лечић, протођакон, шеф Кабинета Његове Светости.
  • Радомир Перчевић, протођакон, професор Београдске богословије.
  • Невенко Сукур.
  • Горан Михаиловић.
  • Владимир Марковић.
  • Александар Секулић, службеник Кабинета Његове Светости.