Данас је, под окриљем Сретења Господњег, наш ‘старац’ – духовник и дугогодишњи старешина протојереј – ставрофор Вајо дочекао заслужену мировину и стадо своје парохијске заједнице у којој је толико деценија предано и марљиво служио (заиста служио!) предао на старање новом парохијском свештенику и новом старешини – оцу Стеви Вукићу.

Исповедајући овом приликом да смо много и превише и гордо дискутовали кога ли ће нам – овако предивнима и савршенима 🙂 – послати да наследи старешину, са особитим задовољством могу да кажем да је Господ све премудро самеривши, свима нам зачепио уста, пославши нам оца Стеву, који се ни сам није оваквом обрту надао.
Ми, који смо малко дуже у Невском храму, знамо Стеву док је чтецирао и био важан и препознатљив члан парохијске – мисионарске заједнице која је тих година давала свој први род.
Међу бројним свештеницима, монасима, потоњим игуманима, архимандритима који су потекли из тадашњег гнезда Мисионарске школе стасао је и Стево.
И све римујући се са данашњим Празником – отац Вајо је ‘ниње отпушчаеши’ с радошћу дочекавши доброг наследника, а ми смо се, у ствари, само поново срели са Стевом.

Отац Вајо не иде никуд, на њега рачунамо свакако у будућим временима; свештеник не престаје да служи докле год га Господ држи здравим и способним. Дар хорски који смо му с љубављу даривали је само успомена на овај дан, никако опроштај.
Оцу Стеви желимо да се препозна у нашој заједници и да и он, до своје мировине у слози и сотрудништву своју животну стазу спасења гради, крепљен заступништвом светог Благоверног Књаза Александра Невског.

На много благих година!

Ј. А. Тонић