АКАТИСТНА ХИМНА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

Петак, 17. март у 17 ч.

НЕДЕЉА ТРЕЋА ЧАСНОГ ПОСТА – КРСТОПОКЛОНА

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 7.

Субота, 18. март у 17 ч.

„Ове недеље, а то је трећа недеља Великог поста, прослављамо Часни и Животворни Крст, из следећих разлога: пошто ми за време четрдесетодневног поста, на известан начин сами себе разапињемо… и постајемо заједљиви малодушни и слаби, показује нам се Животворни Крст ради освежења и самопоуздања, ради сећања на страдање нашег Господа и ради утехе… Ми личимо на оне који иду дугачком и мукотрпном стазом, уморе се, виде олистало дрво, седну у хладовину да се мало одморе и онда као да су подмлађени, продужавају свој пут. Слично томе, у време тешког пута и напора, Свети Оци су предвидели да међу нама буде Животворни Крст, да нам да одмор и освежење да бисмо били лагани и храбри за преостале задатке… и све тако док нас не доведе својим Васкрсењем до духовног Јерусалима…”

[Из синаксара у Недељу Крстопоклону]

Заиста, ова наступајућа недеља је предах, и посебношћу порука које извиру из химнографије триода крепи – „Кресту Твојему поклањајемсја, Владико, и свјатоје Воскресеније Твоје славим!”

Већ се за корак приближавамо Празнику ка којем, степеницу по степеницу, корачамо још од недеље о митару и фарисеју – певамо у кондаку о „жалцу смрти” над којим победним, Васкршњим словом грми св. Јован Златоуст а који је у овој недељи надјачан Крсним дрветом.

Дођосмо и до треће статије Акатиста коју, уз Канон Пресветој Богородици читамо и певамо у петак.

За охрабење, једна поука св. владике Николаја из „Омилија” изречена управо у недељу која нам следи:

„Тешко је босоногу ићи по трњу. Но ако босоноги умире од жеђи, а с оне стране трња налази се извор воде, неће ли се босоноги пре решити да наступи на трње, да се искрвави и израњави само да дође до воде радије него да с ове стране трња на мекој трави умре од жеђи?”

За размишљање великопосно.

Ј. А. Тонић