Данас, на светог Арсенија Сремца, дан је почео лепим подсећањем на незаборавни поход прошле године у Архангеле, Пећаршију, Бањску…
Једна дивна хорска сличица са мостића преко Бистрице реке, настала око пола пет ујутру, пред полазак на Литургију у Пећку патријаршије, на славу – св. Арсенија, баш у данашњи дан.

Дан се смирава још лепшим поводом – једног тренутка смо се Милица и ја дописивале подсећајући се путовања, а недуго затим, позва ме Мица да јави да иде да се порађа. Надам се да неће замерити, али морам да кажем да ретко бива таква ревност труднице која, кроз све ово смутно време, такорећи ниједном није изостала са Литургије. У години у којој Милица навршава целих двадесет година певања у нашем Хору, од клинке средњошколке до, ево хвала Богу, маме не само, већ свима знане Ксеније, већ и још једне девојчице коју им дарова Господ.

Ксенији желимо да се радује својој сеји, а родитељима од срца честитамо, жива и здрава ћера на много благих година!

Ј. А. Тонић