БДЕНИЈЕ НЕДЕЉЕ КРСТОПОКЛОНЕ

Поделите чланак

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

НЕДЕЉА ТРЕЋА ЧАСНОГ ПОСТА – КРСТОПОКЛОНА

СВЕТИХ ЧЕТРДЕСЕТ МУЧЕНИКА СЕВАСТИЈСКИХ

БДЕНИЈЕ ВАСКРСНО, глас 7.

Субота, 22. март у 16 ч.

„’Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и за мном иде’ (Мк.6,34). За Господом крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом. А шта је тај крст? Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева. Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста – нема ни Хришћанина. Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину. Јер, његов задатак је да се очисти и исправи. Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања. Зар се то може без бола? Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана? Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба? Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај. Потрпи мало. Јер, брзо ће крај, а за њим – венци!”

[Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, Недеља Крстопоклона]

Да не знамо да је ову мисао свети Теофан Затворник Вишински, мудри руски епископ, записао пре век и по могли бисмо са сигурношћу тврдити да је ових дана изречена.

Поново, видимо, нема оздрављења без борбе, рана и бола.

Ове године, уз недељу трећу Поста посвећену Часном Крсту, спомен је и Младенаца севастијских. Мучеништво – пролеће Васкрсења.

И баш – „потрпи мало”, у хладовитом одморишту крстопоклоне недеље, дивној служби поклоњења Часноме Крсту, на којем ће се за неколико седмица, страшна збитија одиграти.

Бденија у нашем Храму померена су на 16, свакодневна вечерња служба – на 17 ч. Још су жива сећања на, као и сада, прилагођену сатницу богослужења у време бомбардовања … тада смо непријатеља макар чули и видели.

„Где су два или три сабрана у Име Моје, онде сам и Ја међу њима.” – па се надам да ће нас макар толико бити, јер и ми појци му дођемо ко неки фактори, не баш на првој, али свакако на првим линијама одбране Свете Литургије.

Осим – разуме се – узношења молитава да Господ Благи и Свемогући заразу заустави, здраве заштити, болесне опорави а свима који се о болнима старају подари здраву памет, добро расуђивање и снагу духа и тела – молимо се да се богослужења не заустављају.

Дејство треће, заплет велики.

Ј. А. Тонић

Још сличних чланака