„ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН…”

Поделите чланак

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

„ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН…”

Уз овакав наслов, најбоље би пасовала нумера са уводне шпице једне од многих важних серија мог детињства – „Грлом у јагоде”.


Баш тако – грлом у јагоде, са скромним искуством певача у црквеном хору и још скромнијим познавањем лавиринта богослужбеног поретка, пре равно двадесет година, у недељу, на Ђурђиц лета Господњег 1997. стала сам први пут пред Хор у нашој, Невској цркви и одмахала своју прву Литургију, са благословом, читај, „указом” тадашњег старешине Храма – оца Љубе.

Све, што би можда могло да следи подсећању на ову обљетницу, пустила бих: да се само одмотава, отпевава, плете, мирује па разиграва, радује, поднавља, тихује … а пре свега – ТРАЈЕ; са мном – докле год сам здраве памети и Цркви на ползу, а без мене – колико и пре мене, па још небројено пута толико, са ревноснијима од мене.

Неочекивана, а можда баш из тог времена смутних деведесетих, дошла ми је у мисао реченица коју, чини ми се, Павићев јунак изговара пред Богородичином иконом у роману „Предео сликан чајем”: „Када би Твоја уста била нема, моја љубав била би глува.”

У здравље свих вас! – појушчих и труждајушчихсја, без којих би и моја љубав била глува и сама, и нема; а о томе какве плодове даје наш труд да растемо, учимо, приносимо наше пјеније, из Литургије у Литургију, из бденија у бденије – оставићемо нек промисли неки хоровођа и неки певачи после нас.

Ми, под будним оком и предстатељством светог благоверног Књаза, тренутно радимо на новом сећању.

Да нас по добру помињу, на многаја, благаја и пјесносодјелатељнаја љета!

Ј.А. Тонић

Још сличних чланака