ПРЕПОДОБНИ ОТАЦ НАШ СВ. СИМЕОН, СЕРБСКИ, МИРОТОЧИВИ

БДЕНИЈЕ ПРАЗНИЧНО УОЧИ ХРАМОВНЕ СЛАВЕ

Петак, 25. фебруар у 17 ч.

ХРАМ СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ на Новом Београду

„Царство земаљско оставив,

Крст свој на раме узевши

Свега си себе предао Богу

И у Свету Гору отишав

Светога Духа био си причасник

Зато и чудотворац јавио си се

И миро истаче гробница моштију твојих

Богоносни Симеоне, моли Христа Бога

Да грехова опроштење подари штоватељима твојим”

[Седалан, гл. 8 из Службе Светоме]

Ко год се и једном обрео у Студеници, морао је бити преплављен и затечен присутношћу таквих светитеља у једном храму: ту почивају мошти Симона – Стефана Првовенчаног, Ане-Анастасије – мати св. Саве и родоначелника светородне лозе немањићке – Св. Симеона Мироточивог.

Иако је у лику великог жупана и владара прешао већи део стазе свога живота, осваја ипак лик смиреног старца који се приклонио и послушао сина – потоње светило народу српском. Житије светог Симеона, сведено у пар стихова овог седална, кратка је поука и једноставно упутство за свакога од нас.

Миро целебних моштију Светога домирује и чежњу свију нас, толико удаљених од светогорских и ибарских обала, да можемо у једном од најмлађих храмова новобеоградске стране наше престонице с радошћу узети учешћа у прослављању храмовне славе.

Веома захвални на позиву и благослову оцу Радичу као и старешини храма – оцу Невенку, и ове године ћемо се потрудити да дометнемо коју лепту литургијском слављу.

Хору храма св. Симеона Мироточивог и хоровођи Јовани од срца честитамо славу и желимо да се умноже и поју на много благих година!

На много година да се бокори лоза светосимеоновска, од Хиландара и Студенице до, овим храмом освештаних, простора новобеоградских!

Ј. А. Тонић