УОЧИ СВ. АНДРЕЈА ПРВОЗВАНОГ
Немам куд него да похвалим Хор који је, чак у не тако малом саставу отпојао свеноћно бденије са Литургијом, уочи Првозваног апостола Андреја.
У току бденија – са обимнијим типиком него што смо навикли у парохијској пракси – за другом певницом су били богослови, са којима смо ове године већ неколико пута певали на бденију ‘антифоно’ – наизменично. Вреди напоменути њихов труд – у ноте су ставили све стихире Светоме, па смо тако имали праву тематску нотну збирку пред собом.
Богослужење је лепо текло, служили су сви свештеници нашег Храма, а драгоцена подршка за певницом су нам били и оци Бранислав К. и Александар. Служио је викарни епископ јегарски Нектарије.
Састали смо се у 21:30 а растали око 1:30 – у тој, збиља атрактивној динамици смењивања једногласних стихира са утврђеним, хорским песмама, ‘стерео’ доживљају са две певнице, са вредним богословима поделивши ‘терет’ три службе, једне за другом, нама је време пролетело.
Св. Андреј Првозвани је удесио тако да је свако био збринут превозом у (најзад!) хладној децембарској ноћи.
„Похвалимо Андреја као проповедника вере и слугу Бога-Речи, јер он из дубине лови народе, а место удице држи крст у рукама, и као коноп низпушта силу и изводи душе из обмане вражије, и увек их приноси Богу на дар угодан; њега верни у збору ученика Христових похвалимо, да се са њима моли, да би Господ био милостив нама судњега дана.“
[Стихира на Хвалите, гл. 8]
Е да бисмо се и ми, овог малог подвига ради, нашли у збору ученика Христових. Уједно се препоручили се молитвама првог међу ученицима, Андреја апостола, да за нас улови још певача.
Ј. А. Тонић
