„Веселимо се, браћо, небеском дару, предивном чувару душа наших, миломе светитељу и тајни Божијих стројитељу , крстоносном Помиритељу, Петру цетињском равноапостолном црногорској звијезди пресјајној која сјаји свему свијету. Сви му кликнимо и умилно запојмо: Боговидче Петре нови, Премудри, Цркве српске дико и похвало моли се за све људе Господу да свима подари мир, спасење и живот вечни.”

[Кондак Светоме, гл. 3]

Овај дан препознајемо као лепу јесењу славу, Лучиндан, па иако није празник првог реда. Тај високи знак у хијерархији црквених Празника, не тако давно, овај дан је понео јер се тад, пре 190 година упокојио и у Господу прославио митрополит црногорски Петар, прозван Цетињски.

За живота, од дечачког доба, монах и подвижник, па митрополит и државник, дипломата, писац, помиритељ, а по престављењу – целебник.

Колико су само данас потребне све његове вештине и дарови које је несебично стављао народу на ползу.

И новом и старом светитељу отпојаћемо бденије празнично.

Ј. А. Тонић