Упркос захукталости савременог живота, свеопште заузетости и проблематике организовања ма и најмањег путовања, мали – мајуцни одред, представништво нашег Хора ипак је успео да се одазове љубазном позиву вршачког црквеног хора „Св. Теодор Вршачки” да им будемо гости на слави.
Епископ – страдалник патрон је и читаве епархије Банатске са седиштем у овој шармантној вароши, за коју смо везани и неколиким члановима који су певали у нашем Хору.
Хор колач приноси у навечерје славе, по одслуженом празничном вечерњу, па смо досада ми користили прилику да, појући на вечерњој служби, „оправдамо” свој долазак.
Пролазак, у доласку, кроз озбиљну непогоду – жесток олујни пљусак, тако карактеристичан за равницу – могуће је да је наговестио „непогоду” која ће уследити у служби; пун звук који се, потпомогнут акустиком црквице на Брегу, разлегао са првим „Амин! Приидите, поклонимсја …” и тако развејао моје сумње како ли ће нас шесторо певача отпевати службу ипак није надјачао грмљавину, овог пута из олтара, која се огласила декретом да вечерње имају отпевати свештеници за певницом.
На смирење свима нама, на служби смо, разуме се, учествовали као народ, а све се то заборавило за дивном славском трпезом љубави коју су чланови вршачког хора припремили, а за којом је топло примљен и сам Глас олујног облака, за ову прилику преображен у лаки поветарац. Чудна су дела Твоја!
Важно је прислужити појањем, али важно је и пријатељство наша два хора које негујемо већ годинама. Уз увек изванредно Томино вино и добру песму, а нашла се ту и пратња за клавијатурама, време је пролетело.
Хору вршачком желимо срећну славу, да поју у славу и част св. Теодора, на много благих година!
Ј.А. Тонић
